Школска библиотека Економско-трговинске школе од данас је богатија за стручну литературу, донацију Економског факултета из Београда.

Уџбеници старијих издања се могу искористити као литература за писање семинарских радова, пројеката и рад секција из области економије и трговине, док ће нови и актуелни уџбеници послужити, поред поменутог, и као значајно наставно средство и додатна литература за савладавање школског садржаја.

Донација је једна у низу активности које показују успешну и дугогодишњу сарадњу између ових установа.

21. јуна 2021. у просторијама Економско-трговинске школе приређена је свечана додела сведочанстава и диплома матурантима школе.

Ученик генерације – Катарина Ђорђевић

Титулу најбољег ученика генерације ове године је и понела Катарина Ђорђевић, ученица одељења 4/1, одељенски старешина Сузана Милошевић.

У присуству великог броја родитеља који су желели да подрже своју децу у тако важном и свечаном тренутку, наши ученици су са осмесима на лицу и псоебним поносом примили дипломе које сведоче о њиховом вишегодишњем труду и залагању.

Носиоци Вукове дипломе одељења 4/4 су ученици: Петар Ракић, Јована Пејчиновић и Лука Благојевић.

Школа је слатким изненађењем наградила најуспешнију одељењску заједницу 4/4. Заслуге за декорацију и справљање торте припадају ученицима профила посластичарство и њиховој професорки Снежани Симић.

И ове године, 1. и 2. марта 2021. смо читали  гласно, дајући  тако  свој допринос акцији, коју већ четврти пут за редом, организује Друштво школских библиотекара Србије. Заједнички циљ нам је да промовишемо  и ширимо причу о значају  књиге и школске библиотеке.

Усред пандемије, уз примену  мера превенције и заштите,  нашој школи обележили смо Национални дан књиге и Дан Народне библиотеке Србије – 28. фебруар. Због мера превенције и неопходне дистанце, радионице су овога пута реализоване у школској свечаној сали, са групама од по 15 ученика,  а не, као раније,  у библиотеци.

Ученици одељења 4/4 су  у понедељак 1. марта 2021. уз свесрдну помоћ и подршку наставнице српског језика и књижевности Марије Николић,  час српског језика и књижевности посветили  читању дела Иве Андрића.  Читали смо и потом  повезивали   мотив тамнице у делима Иве Андрића са појавама у  савременом животу.

У уторак, 2. марта 2021. ученици одељења 2/2 су, уз ангажовање одељењског старешине Сузане Аранђеловић и наставнице српског језика и књижевности Валентине Богдановић  наглас читали антологијску песму Лазе Костића:  Santa Maria della Salute. Атмосфера је била фантастична…чак смо, на иницијативу ученика и слушали како ове стихове говори њихова наставница Валентина и глумац Петар Краљ. У другом делу активности дебатовали смо на тему: лепота уметничког дела –  Да ли лепота уметничког дела може  икога оставити равнодушним?

Радионице осмислиле и помогле у реализацији:

Светлана Томић и Мирјана Мијатовић

школске библиотекарке

У Параћину, 1. и  2. марта 2021. године

Шта је аутизам?

Аутизам је неуроразвојни поремећај  који  се највише одражава на пољу комуникације и социјалне интеракције. Јавља се у раном детињству и траје до краја живота. Чешће се јавља код особа мушког пола. Особе са аутизмом имају проблем у учењу, почев од раног усвајања основних навика, па до стицања  апстрактних знања и социјалних вештина. Сметње су највише изражене у домену комуникације, у разумевању и прихватању правила и захтева које социјалне ситуације постављају и усклађивању сопственог понашања тим ситуацијама. Најновија истраживања показују да чак један посто људи у свету има поремећај из аутистичног спектра.

Најчешће, (нажалост, тако је и у Србији ) највећи број деце са аутизмом проводе живот изолована од дргруштва и у потпуној  зависности од чланова породице.

Образовање особа са аутизмом

Сва деца са аутизмом могу да уче. Родитељи су први природни учитељи свом детету. Учење самопомоћи и стицање основних навика је од велике важности за развој детета са аутизмом. Кроз ово учење може му се помоћи да постане самосталније и тиме се може учинити лакшим живот и њему и целој породици. Програм едукације мора да буде индивидуално прилагођен како би дете оптимално развијало своје комуникативне, социјалне, сазнајне и друге вештине.

УПОЗНАЈТЕ НЕМАЊУ РИСТИЋА ученика првог разреда наше школе. Немања је наш будући посластичар.

НЕМАЊА РИСТИЋ – ученик 1. разреда  ЕТШ у Параћину  – посластичар – једна  људска  и професионална прича

Немања  Ристић је ЕТШ уписао школске 2020/21. Морам признати да су запослени у школи били веома забринути како и шта ћемо радити… Страх од непознатог је био доминантан… јављао се и отпор…код појединих буран и гласан…

Први корак у решавању ситуације је био да организујемо састанак чланова одељењског већа, директора и стручних сарадника са мајком. Виолета је на састанк дошла припремљена – одговарала је на сва питања… На све је оставила утисак особе која је јако сигурна, истрајна, која о аутизму много зна. Изразила је спремност да нас едукује о свим питањима која су важна да би се адекватно припремили и ушли у образовно-васпитни процес.

Дошао је и први септембар.  Сви у одељењу 1/4 – и ученици и родитељи и наставници и Немања и мама Виолета (која свакодневно проводи време у школи са својим дететом ) су се суочили са новинама. Први пут у животу смо у блиском окружењу се срели са аутистичном особом.  О аутизму смо  до тада имали неке информације  са  телевизије или неког  филма…

Ти први дани су били тешки за све… Али нисмо одустајали…најупорнија је била (и остала мама Виолета). Па и сам Немања. Не смемо заборавити ни одељењског старешину Марију Ђорђевић и све наставнике који предају одељењу 1/4., као и ученике и родитеље…

Трајало је то стање неизвесности око два месеца – неки су почели и да губе наду да било шта може да се учини…

Али… време, посвећеност, заједништво,  професионализам  и човекољубље су тада почели да дају резултате: за почетак,  када  је нестало страха и стрепње и међу ученицима и међу запосленима (када смо срушили баријере) …и када је и сам Немања прихватио и сродио се са новом  школском средином, рад и атмосфера у одељењу су постали бољи.

Како ће Немања даље напредовати зависи од свих нас заједно… О томе ћемо  неком следећом приликом.

Сада нам је била жеља да, поводом 2. априла – светског дана аутизма објавимо причу о нашем Немањи.

Ово је само почетак приче о Немањи… У наставку можете видети видео који приказује како је Немања кући, уз минималну асистенцију мајке и брата сам припремио своју прву посластицу: колач падобранци.

Верујемо да ће свака следећа  прича говорити о његовом даљем напредовању , о уживању и срећи док ради и борави у школи са својим вршњацима.                            (Светлана Томић – стручни сарадник педагог)

Неколико размишљања особа са аутизмом: 

…“Ми нисмо бирали аутизам. Нисмо бирали ни да будемо одбачени и несхваћени.“…

…“Супер је што нисмо сви исти…било би досадно…“

…“Наша изолација траје много дуже од короне.“…

…“Не треба сваки дан да идемо са сузама у сан…“

Још једна прича о аутизму која вас неће оставити равнодушним је на линку овде.

Аутори поста:

Марија Ђорђевић – одељењски старешина

Виолета Ристић – Немањина мама

Светлана Томић – стручни сарадник педагог

Поводом обележавања Међународног дана жена, Ученички парламент успешно је реализовао изложбу одељењских плаката под називом Жене које су промениле све(т). Ученици су насумичним извлачењем одабрали знамениту жену чијим су се ликом и делом бавили на часовима одељењског старешине

Поводом 24. фебруара 2021. године и обележавања Међународног дана  борбе против вршњачког насиља,  под називом „Дан розих мајица“, у оквиру превентивних активности  Ученички парламент је у сарадњи са Тимом за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања спровео прву од низа предвиђених активности за ту недељу. Да би указао  на значај толеранције, емпатије, ненасилног решавања конфликата, ненасилне  и конструктивне комуникације, Ученички парламент израдио је неколико паноа.

Осим ових, Парламент се позабавио  питањем коме се обратити у случају када до насиља ипак дође тј. обрађена  су питања унутрашње и спољашње заштитне мреже.

Изложба ових паноа налази се у холу школе на видном месту те ће сви ученици наше школе бити у прилици да се боље упознају и стекну неопходно знање о превентивним мерама  и изградњи њихове емоционалне стабилности.

Од осталих  активности  предвиђена је и реализована прва активност у виду упознавања наставника са  Правилником о протоколу поступања као одговор на насиље, злостављање и занемаривање.

Школски психолог и координатор Тима за заштиту ученика од насиља, злостављања, занемаривања и дискриминације је са одељењским старешинама координирала рад са  ученицима nа још две радионице. Прва радионица се односила на заштиту од дигитлног насиља, које је нажалост све чешће, а друга на јачање самопоуздања и развијању позитивних страна личности. Циљ ових активности био је да ученици препознају насиље, разумеју и прихвате личну одговорност  за успешну превенцију насиља и развију културу ненасиља у школи, породици и на улици.

Стручни сарадник психолог, Сузана Аранђеловић

ЕТШ вам кроз интервју представља Јасну Милојковић, одељењског старешину IV/4, нејбоље одељењске заједнице у школској 2019/20. години. Ову титулу одељење поносно носи већ три године за редом.

1. Да ли је посао наставника онакав каквим сте га замишљали док сте студирали?

Одрасла сам у породици просветних радника, тако да сам била упућена у то шта овај посао доноси (имала сам представу о захтевима овог посла).

• Које особине, по Вашем мишљењу, треба да поседује један наставник?

Наставник мора бити принципијaлан, доследан, али и толерантан. Ако желимо децу да научимо нечему, морамо то да покажемо својим примером. Пре свега, да би неко могао да буде наставник, мора да воли децу.

• Шта Вас посебно инспирише у раду са ученицима?

Инспирацију налазим у њиховој младости. Као наставник, окружена сам младим људима који су весели, духовити, искрени, пуни живота. Кад уђем у учионицу, без обзира какве сам проблеме понела са собом, заборављам на све.  А ту је и моја прва љубав – математика.

• Постоји ли разлика у генерацијама које су пролазиле кроз ову школу и у чему се она огледа?

Разлике, наравно, постоје. Нове генерације су слободније, непосредније. Само, чини ми се да сада млади имају мање мотива за учење и жељу за знањем. Колико смо добили развојем нових технологија, толико смо и изгубили. Комуникација младих се своди на ћаскање преко друштвених мрежа, па чак и када су у друштву.

• Посао наставника захтева да ученике истовремено образујете и васпитавате. Који од ових аспеката је за Вас кључан и зашто?

Мислим да су образовање и васпитање у  тесној вези. Кроз процес преношења знања на ученике, наставници их уче о животу.

• Одељењски старешина сте одељења 4-4, које је већ три године заредом најбоља одељењска заједница школе. Можете ли нам одати тајну успешности вођења одељењском заједницом?

Нема тајни! Добила сам добру децу, имала сам среће. Оно што ја упорно покушавам да их научим је да су заједница, да морају да поштују једни друге, да морају да се узајамно помажу и да буду толерантни. То није увек једноставно. Различитог су карактера, темперамента, из различитих средина. Све то треба избалансирати.

Оно што ми се код њих допада је да су амбициозни, да се боре за знање и тога се не стиде.

• Цитираћемо речи Ваших ученика: Хвала дивном пријатељу, нашој разредни, Јасни Милојковић, која је увек ту за нас, да нас саслуша, разуме, упути нам савет како би нас одржала на правом путу и направила људе од нас. Шта бисте, овом приликом, Ви њима поручили?

Борите се за своје снове, али пре свега будите ЉУДИ.

Поводом 65 година од оснивања наше установе, на предлог и у организацији Ученичког парламента, у врло тешким околностима за све нас, спроведен је интервју са ученицима и запосленима.

Намера овог испитивања је била уочити евентуалне слабости и недостатке васпитно-образовног процеса, подржати квалитетне активности и садржаје, и доћи до свежих и нових идеја које би додатно обогатиле процес едукације.

Захваљујемо се свим учесницима на храбрости, искрености и издвојеном времену.

Користимо прилику да свим садашњим и бившим ученицима, запосленима и родитељима честитамо овај јубилеј и пожелимо добро здравље у данима који долазе.

Ученички парламент Економско-трговинске школе

Директор школе Славољуб Симић

• Можете ли нам укратко описати свакодневни посао директора школе?

Ујутру, најпре проверавам мејлове и пристиглу пошту, а затим следе кратки састанци са секретаром, књиговођом, педагогом и психологом. На тим састанцима се договарамо о приоритетима тј. шта ко треба да уради тог дана. Добар део времена у току дана проведем и у разговорима са професорима и том приликом решавамо текуће проблеме, међусобно се информишемо, предлажемо нове идеје и правимо планове за будућностса. Крај радног дана посветим контролингу установе. Проверавам електронски дневник, да ли запослени испуњавају своје обавезе у предвиђеном року и да ли су испоштоване све прописане образовно васпитне процедуре.

• Шта се, по Вашем мишљењу, најзначајније догодило у протеклих годину дана у нашој школи?

Најзначајније је то што смо успели да мотивишемо и покренемо ученике да се укључе у ваннаставне активности, а професоре да предлажу нове идеје и учествују у пројектима. Обновили смо материјално техничке ресурсе у школи и направили процедуре за одржавање истих које добро функционишу. Сајт школе је добио своју најважнију функцију, а то је промовисање рада школе, ученика и наставника. Евидентно је и побољшање сарадње са привредним друштвима у окружењу, као и са осталим социо партнерима.

У ситуацији преласка на онлајн наставу запослени су показали висок степен одгворности и брзо смо се прилагодили новим условима рада.  Родитељи,  ученици и запослени  су својом одговорношћу допринели да у нашој школи не буде масовног преноса вируса Ковид 19.

• Упоредите рад са ученицима и управљање школском установом!

Лакше је са ученицима. Ако ништа друго, онда када сте професор, бринете само о ученицима, а када сте директор онда морате да бринете и о ученицима и о професорима.

И не само то. Ту су и друге обавезе, спровођење процедура, планирање трошкова, плаћање рачуна, учешће у пројектима, сарадња са локалном заједницом и другим социо партнерима, константно промовисање школе и јачање бренда ЕТШ и још много тога, а све у циљу изградње „здраве“ заједнице.

• Како видите школу у будућности? Који су Ваши планови у даљем руковођењу школом?

Национално призната, савремено опремљена, отворена за даљи развој, у функцији локалног и  регионалног напретка. Школа мотивисаних ученика и наставника, која доприноси стварању безбедног, пријатног и стимулативног окружења.

Што се тиче другог питања, одговор је једноставан – оствариваћемо визију. Приоритет је  висок ниво задовољство свих интересних група у школи: ученика, родитеља, запослених и социјалних партнера. Желим да сваки појединац добије своју шансу.

• Да ли Вам посао директора оставља довољно слободног времена? Како га проводите?

Углавном да. Ту и тамо, наиђу периоди када се ради кампањски, али ако добро планирате време и обавезе, остане довољно слободног времена за дружење са породицом и пријатељима.  Део слободног времена проводим и на одржавању мог сајта који је настао у време када сам био професор. Важно је да имате хоби. Ако још можете и да зарадите од тог хобија, онда је то победничко решење.

• Шта бисте поручили ученицима, а шта нашим професорима?

Порука за ученике: „Ради за своје снове, да не би радио за туђе“!

Порука за професоре: „Ми не запошљавамо паметне људе да би им рекли шта да раде, већ да они нама кажу шта да радимо“!

Стручни сарадник и психолог школе Сузана Аранђеловић

• Можете ли нам укратко описати посао педагога/психолога школе?

Као најважнији посао психолога издвојила бих: учествовање у праћењу и подстицању развоја учења; предлагање мера које доприносе обезбеђивању, ефикасности,  економичности и флексибилности рада школе; подршка отворености школе према педагошким иновацијама; развијање сарадње са породицом и подршка васпитним компетенцијама родитеља, односно старатеља; сарадња са другим институцијама, локалном заједницом, стручним и струковним органима од значаја за школу.

• Како видите себе у очима ученика?

Надам се да у мени виде особу која је увек ту за њих када имају тешкоће у учењу, развојне, емоционалне и социјалне, проблеме прилагођавања, понашања, подршка ученицима из осетљивих друштвених група, јачање мотивације за учење, социјалне вештине(ненасилне комуникације, конструктивно решавање проблема, здравих стилова живота), развоју професионалне каријере ученика професионалним информисањем и саветовањем.

• Колико сте година у овој школи и шта Вам представља највећи проблем у раду са децом данас?

У овој школи сам већ четврт века. Не бих издвојила нешто као посебан проблем већ као стални  изазов.

• Који је Ваш највећи професионални изазов?

Учествовање у појачаном васпитном раду за оне ученике који врше повреду правила понашања у школи или се не придржавају одлуке органа школе, односно који својим понашањем угрожавају друге у остваривању њихових права.

• Шта бисте поручили ученицима наше школе?

Уз вас сам 100%.

Стручни сарадник и педагог школе Светлана Томић

• Можете ли нам укратко описати посао педагога/психолога школе?

Педагози су стручњаци који се баве васпитањем и образовањем. Осим у школи, педагози могу да раде у вртићима, домовима за незбринуту децу, ученичким домовима, Центру за социјални рад, васпитно поправним домовима… Посао педагога у школи подразумева више сегмената рада: планирање и програмирање сопственог и  рада установе, рад са ученицима, родитељима,  наставницима и партнерима из локалне заједнице. Да се мало нашалим , стручни сарадник педагог  се у све меша!  Oн прати и  примењује савремена педагошка и психолошка достигнућа , планира и, у сарадњи са директором, наставницима , родитељима, ученицима  унапређује рад школе, сарађује са наставницима и помаже им у раду, такође пружа подршку родитељима и ученицима… Посао педагога, најкраће речено ,ја доживљавам  као посао у коме је педагог блиски сарадник директору  и велики пријатељ ученицима , родитељима  и наставницима.

• Како видите себе у очима ученика?

 Ово питање бих поставила мало другачије, тј.  рекла бих нешто о томе како ја видим своје ученике.  Са неким ученицима сам чешће у контакту, са другима  повремено . ..Неки  ученици долазе чешће  због проблема, док други  желе да се похвале  успехом  или желе да се ангажују  у разним  школским активностима и дешавањима…Поједини ученици долазе код мене по препоруци или налогу наставника и одељењског старешине, док други долазе самоиницијативно по савет или да се похвале…Разноврсне су ситуације, поводи, проблеми… Трудим се да свој посао учиним видљивим ученицима и родитељима.  Трудим се да увек будем ту када је потребно, да их саслушам, посаветујем, пружим подршку, упутим… понекад и изгрдим…. Трудим се да будем благонаклона, али и строга и праведна. Моји ученици су индивидуе, особе вредне поштовања и пажње…Сваку прилику користим да им уградим пожељне друштвене  вредности, развијем одговоран однос према себи и другима, према животној средини и сопственом здрављу… Врата моје канцеларије су увек отворена. Тако имам увид у  дешавања у школи…Чујем о чему ученици разговарају за време одмора, по потреби реагујем, коригујем, зауставим неко непожељно понашање…Неко би помислио прислушкујем, а ја кажем ослушкујем,  пратим и реагујем када је то неопходно, важно и корисно.

• Колико сте година у ово јшколи и шта Вам представља највећи проблем у раду са децом данас?

У нашој  школи радим четрнаест година.  Не бих рекла да имам проблема у раду са ученицима, иако се дешавају  и  проблематичне ситуације. Преданим радом  и посвећеношћу трудим се да из конкретне  ситуације извучем најбоље. Ипак,  брине ме све већи  ваншколски и ванпородични утицај на младе људи. Суочавамо се све чешће са чињеницом да неповољни утицаји спољашњег окружења  веома негативно делују на младе нараштаје. Зато  просветни радници имају  утисак да им се  могућности васпитног деловања смањују. Као никада досада потребна нам је и  издржљивост и безгранично стрпљење.

• Који је Ваш највећи професионални изазов?

У раду сам посвећена томе да не упаднем   у колотечину и рутински рад.  Сваки нови дан  је изазов. Била сам одељењски старешина одељењу од кога су многи зазирали.  Мислим да сам добро одрадила овај задатак. То знам на основу порука које добијам и контаката које још увек имамо. Волела бих да добијем прилику за ново одељењско старешинство.

• Шта бисте поручили ученицима наше школе?

Живот нам стално доноси нове ситуације, искушења, прилике или  невоље… Актуелни тренутак и опасност од пандемије  са којим се тренутно суочамо,  налаже нам да се упитамо: јесмо ли одговорни  према себи, другима, здрављу, планети…јесмо ли свесни колико је знање и образовање важно… Мајка Тереза је говорила: « Не можемо чинити велике ствари, можемо чинити мале ствари с великом љубављу.» Зато почни малим корацима. Почни од почетка и оствари велику промену, корак по корак. Врло је важно поступно надограђивати претходни успех. И истрајати…Граница  на  путу   нека ти   буде морални закон у теби и звездано небо над тобом. Могућности су велике, зар не?

Теткица Драгана Милосављевић – ваннаставно особље

• Како бисте описали Ваш посао?

Мој посао је врло занимљив и леп. Радити са децом је право задовољство. Уз смех и шалу, радни дан вам тако брзо прође. Сад, у време ове страшне епидемије, кад се не чује школско звоно и кад нема оне дечије граје и смеха, радном дану никад краја.

• Какви су ученици Економско-трговинске школе?

Ученици наше школе су најбољи. Добри су ученици, фини, васпитани и пуни знања. Има пуно талентоване деце. Има и оних који су несташни или само желе да се докажу пред својим друговима. Има и оних који су лошији ђаци, али то не значи да ће бити лоши људи и мање вредни радници кад одрасту.

• Ученицима одувек „теткице“ остају у најлепшем сећању. Зашто је то тако?

Ми, теткице, увек смо им ту када смо им потребене. Да им пружимо подршку када треба да поправе оцену  и одговарају, да притекнемо у помоћ када им је помоћ најпотребнија.

Да прихватимо њихове шале и несташлуке, понекад покушамо и да их извучемо са часа када нису спремни. У свакој од генерација издвоје се неки који нас освоје својим понашањем и „увуку вам се под кожу“. Заузму посебно место у вашем срцу.

• Да ли се и по чему разликују пређашње генерације од данашљих?

Разликују се. Ове данашње генерације су највише посвећене мобилном телефону. Заборављају на праве вредности њихових година и да треба њима да се посвете. Да уживају, да се друже, воле и поштују!

• Шта бисте поручили нашим ученицима?

Свим ученицима наше школе поручила бих на првом месту да вредно раде и уче, да се друже и уживају јер ово је један важан период у њиховом животу – овде сазревају и добијају нова јача крила којима одлепршају даље, у живот. Уз помоћ тих ојачаних крила, одупреће се свим ветровима и олујама на које ће наилазити.

Наша школа је најбоља, са најбољим ученицима, наставним особљем на челу са директором. Поменула бих и нашег домара Драгана без кога ова школа не би била оваква као што јесте.

А ми смо ту да школа буде најчистија, најуреднија и најугледнија за садашње и будуће генерације деце која долазе и трудићемо се да тако и остане!

Ученица Кристина Поповић 4/4

• Можеш ли да се представиш?

Зовем се Кристина Поповић и ученица сам одељења 4-4, смера туристички техничар.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

На идеју о упису ове школе дошла сам помоћу мојих родитеља, и уз мало информација схватила сам да је ова школа идеална за мене.Једна сам од ретких ученика који су знали да ће се бавити економијом  након средње школе па сам сходно томе уписала Економску школу. У смеру ком сам ја уписала имамо различитих предмета тако да сам лако могла схватити шта ми лежи и одговара.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Моја очекивања о овој школи пре доласка била су: да ми пружи знање које ми је потребно пре свега и добре професоре са којим ћу моћи да поразговарам уколико дође до нејасноћа и који су заинтересовани за сваку врсту сарадње у школи са ученицима. Сада, као ученик ове школе, могу да кажем да сам у овој школи добила оно што сам очекивала, задовољна сам радом школе и професорима и пре свега мојом разредном Јасном Милојковић која нам је професор, али пре свега добар пријатељ.

• Шта ти највише прија у овој школи?

У овој школи ми највише прија дружење са друговима из одељења и комуникација са професорима.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

У школи треба да се побољшају услови за наставу. Под тиме сматрам да би требали увести мало бољу технику која ће нам омогућити да пратимо боље и лакше наставу. Побољшати интернет пре свега. Такође, и реновирање тоалета и изградња свлачионице коју би требало да користе ученици наше школе.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Моји омиљени предмети током мог школовања су били: основи економије, финансије, економика предузећа, маркетинг и предузетништво.

Волим овакав тип предмета и то је нешто чиме бих желела да се бавим.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Својим професорима бих се захвалила пре свега на знању које деле са нама и труду да функционишемо добро и у онлајн условима.

Ученица Милица Перушиновић 3/1

• Можеш ли да нам се представиш?

Зовем се Милица Перушиновић, ученица сам Економско-трговинске школе, образовног профила финансијски администратор, одељења 3-1.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Увек ме је занимала економија и себе сам могла да замислим у будућности како радим неки посао као економиста, што је и разлог мог уписивања ове школе.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Пре него што сам уписала ову школу мислила сам да је економија много ужи појам, зато сам и очекивала да неће бити пуно стручних предмета и да ће бити лакше. Али сада видим да је све потпуно супротно, међутим, иако ми је теже него што сам очекивала, заинтересованост за економију ми је много већа.

• Шта ти највише прија у овој школи?

У школи ми, наравно, највише прија друштво. Има још много ствари које ми пријају, али увек су ми људи са којима проводим највише времена у овој школи најдражи.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Мислим да нема ништа шта бих конкретно мењала, сад у току пандемије корона вируса све школе имају, по мени, јако лош начин рада. Али иначе када је све радило нормално ова школа је била јако лепо место, тако да нема ничега што бих мењала.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Колико год волела економију, због које сам и уписала ову школу, увек ће ми омиљени предемет бити Српски језик и књижевност.

Овај предмет волим јер нас наводи да размишљамо и разговарамо. Читањем и обрадом књижевних дела нам се проширује фонд речи тј. постајемо бољи говорници. А и једноставно се најпријатније осећам кад сам на овом часу.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Професорима бих поручила да само наставе да раде свој посао добро, јер кроз врата ове школе треба да изађемо као ученији људи.

Ученица Анђела Марковић 2/3

• Можеш ли да нам се представиш?

Ја сам Анђела Марковић, ученица Економско-трговинске школе у Параћину. Друга сам година образовног профила туристичко-хотелијерски течничар.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Увек ме је занимао туризам, и одувек сам знала да ћу овим позивом да се бавим у даљем животу.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Очекивања су потпуно иста пре и сада. Није ме разочарала школа нити наставнички кадар у њој.

• Шта ти највише прија у овој школи?

Не бих могла да издојим једну ствар која ми највише прија у мојој школи, али највише наравно слога свих нас, разумевање, посматрање свих ученика исто…

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Искрено, никад нисам размишљала пуно о томе, али мислим да ако бих могла, кабинете бих можда мало боље опремила за наставу.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Мислим да би мој омиљени предмет дефинитивно био агенцијско и хотелијерско образовање због садржине тог предмета.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Поручила бих да у овој ситуацији са вирусом и онлајн наставом, имају само мало више разумевања за све нас ученике.

Ученица Нађа Савић 1/2

• Можеш ли да нам се представиш?

Зовем се Нађа Савић, уписала сам смер комерцијалиста и одељење сам 1-2.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

На идеју да упишем ову школу дошла сам тако што ми је старија сестра била ученик ове школе. Пре свега, привукло ме је што је сам колектив школе сложан и ради по принципу „сви за једног један за све“.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Пре доласка, очекивања су ми била мање-више иста, очекивала сам да буде напорније и теже него у основној школи, али је исто тако дивно и лепо што професори и управа школе негује таленте код ученика и има много разумевања што се тиче ваннаставних обавеза.

• Шта ти највише прија у овој школи?

У школи ми прија то што професори имају разумевања и стрпљења за свако наше питање. Такође, школа пружа адекватно знање, а уз то у школи се слуша глас ученика и самим тим ученик има могућност да изрази своје идеје.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

У овој школи не бих волела ништа да побољшам осим да некако ставим до знања ученицима да су часови физичког васпитања ту да наш имуно систем остане здрав.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Мој омиљени предмет јесте физичко васпитање јер и сама сам спортиста и сматрам да спорт не гради карактер већ га открива!

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Професорима наше школе  бих поручила да остану такви какви јесу и да и даље чине посебан колектив који ученицима пружа адекватно знање јер да нема оваквих професора не би било ни ученика, а самим тим не би било ни наше Економско-трговинске школе.

Ученица Љиљана Степановић 2/5

• Можеш ли да нам се представиш?

Зовем се Љиљана Степановић, ученица сам другог разреда Економско-трговинске школе, образовног профила кувар.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Од малих нову била сам веома заинтересована за кухињу и кување. Често сам пратила емисије о кухињи, помагала мами и баки. Кад сам пошла у старије разреде, све више сам самостално радила у кухињи и одлука о упису средње школе је била очигледна. То је мој позив за будућност. Бавићу се тиме.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Моја учекивања пре уписа била су у складу са мојим тадашњем знањем о куварству – док сада схватам да је ова школа више од правог избора.

• Шта ти највише прија у овој школи?

Школа нам пружа све што нам је потребно: знање, пријатељство, разумевање од стране професора, стрпљење у разговору са нама.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Било би много боље за ученике који су уписали смерове којима је неопходна пракса, да буде више часова и да чешће идемо ван школе на праксу.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Мој омиљени предмет је, наравно, куварство јер је то главни елемент који ми омогућава да испуним свој животни циљ.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Пре свега бих се захвалила свим професорима који са нама раде стрпљиво и пуни су разумевања према нама. Захвалила бих се нашој бившој разредној Ани Поповић која нам је пренела јоп већу љубав према куварству. Такође, и садашњем разредном Владану Арсовском који љубав према предмету преноси практично и учи нас како сутрадан да будемо, пре свега, добри људи и наравно кувари.

Ученица Катарина Милојевић 1/4

• Можеш ли да нам се представиш?

Моје име је Катарина Милојевић, ученик сам Економско-трговинске школе у Параћину, профил посластичар, одељење 1/4.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Ову школу сам уписала јер ме је од малена занимало прављење посластица. Такође, моја сестра иде у ову школу и веома је задовољна.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Моја очекивања од  ове школе су била велика, и успешно су испуњена.

• Шта ти највише прија у овој школи?

Веома сам задовољна односом професора према ученицима и то што можемо увек да им се обратимо ако нам нешто није јасно.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Желела бих да имамо више праксе .

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Имам два омиљена предмета, а то су српски језик и посластичарство. Веома ми се допада рад наше професорке српског језика , такође и залагање професорке посластичарства.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Својим професорима бих захвалила на потпуној посвећености нама.

Ученик Дамјан Ристић 3/5

• Можеш ли да нам се представиш?

Зовем се Дамјан Ристић, ученик сам одељења 3-5 образовног профила кувар.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Ујак ми је кувар и путује свуда по свету због посла. То мо је дало идеју и наду да и ја можда једног дана постигнем исто то.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Очекивао сам да ме изведе на прави пут. Очекивања ми се нису променила.

• Шта ти највише прија у овој школи?

У школи ми највише прија практична настава у школским кабинетима.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Волео бих да више времена проводимо на практичној настави, а мање у клупама.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Омиљени предмет ми је куварство.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Свим професорима бих поручио да се што више труде око ученика.

Ученик Давид Ружић 2/4

• Можеш ли да нам се представиш?

Зовем се Давид Ружић, ученик сам 2. разреда Економско – трговинске школе у          Параћину, образовног профила трговац, одељења II_4.

• Како си дошао/ла на идеју да упишеш ову школу?

Ову школу сам уписао јер сматрам да је најсавременија у Општини Параћин, и да из ње не могу да изађем без стеченог знања. На избор да упишем баш ову школу на мене су доста утицала искуства некадашњих ученика ове школе, који су за њу имали само речи хвале.

• Каква су била твоја очекивања од школе пре доласка, а каква су сада када си ученик ове школе?

Од ове школе сва очекивања су ми била позитивна и пре доласка а и сада, сва  моја очекивања су испуњена.

• Шта ти највише прија у овој школи?

У овој школи ми највише прија пријатељски однос са већином професора и позитивна енергија која влада на већини часова.

• Шта би волела/о да побољшаш у овој школи?

Једина замерка за ову школу ми је што сматрам да грејање током зиме није на задовољавајућем нивоу и да би учионице требале више да буду загрејане.

• Који ти је омиљени предмет у школи и зашто?

Мој омиљени предмет у школи је српски језик и књижевност, јер ме је одувек интересовала граматика српског језика, као и књижевност. Од почетка свог школовања сам највише уживао на часовима српског језика.

• Шта би поручио/ла својим професорима?

Поручио бих професорима да наставе да раде свој посао професионално, као што су и до сада.