Други април – светски дан аутизма

Шта је аутизам?

Аутизам је неуроразвојни поремећај  који  се највише одражава на пољу комуникације и социјалне интеракције. Јавља се у раном детињству и траје до краја живота. Чешће се јавља код особа мушког пола. Особе са аутизмом имају проблем у учењу, почев од раног усвајања основних навика, па до стицања  апстрактних знања и социјалних вештина. Сметње су највише изражене у домену комуникације, у разумевању и прихватању правила и захтева које социјалне ситуације постављају и усклађивању сопственог понашања тим ситуацијама. Најновија истраживања показују да чак један посто људи у свету има поремећај из аутистичног спектра.

Најчешће, (нажалост, тако је и у Србији ) највећи број деце са аутизмом проводе живот изолована од дргруштва и у потпуној  зависности од чланова породице.

Образовање особа са аутизмом

Сва деца са аутизмом могу да уче. Родитељи су први природни учитељи свом детету. Учење самопомоћи и стицање основних навика је од велике важности за развој детета са аутизмом. Кроз ово учење може му се помоћи да постане самосталније и тиме се може учинити лакшим живот и њему и целој породици. Програм едукације мора да буде индивидуално прилагођен како би дете оптимално развијало своје комуникативне, социјалне, сазнајне и друге вештине.

УПОЗНАЈТЕ НЕМАЊУ РИСТИЋА ученика првог разреда наше школе. Немања је наш будући посластичар.

НЕМАЊА РИСТИЋ – ученик 1. разреда  ЕТШ у Параћину  – посластичар – једна  људска  и професионална прича

Немања  Ристић је ЕТШ уписао школске 2020/21. Морам признати да су запослени у школи били веома забринути како и шта ћемо радити… Страх од непознатог је био доминантан… јављао се и отпор…код појединих буран и гласан…

Први корак у решавању ситуације је био да организујемо састанак чланова одељењског већа, директора и стручних сарадника са мајком. Виолета је на састанк дошла припремљена – одговарала је на сва питања… На све је оставила утисак особе која је јако сигурна, истрајна, која о аутизму много зна. Изразила је спремност да нас едукује о свим питањима која су важна да би се адекватно припремили и ушли у образовно-васпитни процес.

Дошао је и први септембар.  Сви у одељењу 1/4 – и ученици и родитељи и наставници и Немања и мама Виолета (која свакодневно проводи време у школи са својим дететом ) су се суочили са новинама. Први пут у животу смо у блиском окружењу се срели са аутистичном особом.  О аутизму смо  до тада имали неке информације  са  телевизије или неког  филма…

Ти први дани су били тешки за све… Али нисмо одустајали…најупорнија је била (и остала мама Виолета). Па и сам Немања. Не смемо заборавити ни одељењског старешину Марију Ђорђевић и све наставнике који предају одељењу 1/4., као и ученике и родитеље…

Трајало је то стање неизвесности око два месеца – неки су почели и да губе наду да било шта може да се учини…

Али… време, посвећеност, заједништво,  професионализам  и човекољубље су тада почели да дају резултате: за почетак,  када  је нестало страха и стрепње и међу ученицима и међу запосленима (када смо срушили баријере) …и када је и сам Немања прихватио и сродио се са новом  школском средином, рад и атмосфера у одељењу су постали бољи.

Како ће Немања даље напредовати зависи од свих нас заједно… О томе ћемо  неком следећом приликом.

Сада нам је била жеља да, поводом 2. априла – светског дана аутизма објавимо причу о нашем Немањи.

Ово је само почетак приче о Немањи… У наставку можете видети видео који приказује како је Немања кући, уз минималну асистенцију мајке и брата сам припремио своју прву посластицу: колач падобранци.

Верујемо да ће свака следећа  прича говорити о његовом даљем напредовању , о уживању и срећи док ради и борави у школи са својим вршњацима.                            (Светлана Томић – стручни сарадник педагог)

Неколико размишљања особа са аутизмом: 

…“Ми нисмо бирали аутизам. Нисмо бирали ни да будемо одбачени и несхваћени.“…

…“Супер је што нисмо сви исти…било би досадно…“

…“Наша изолација траје много дуже од короне.“…

…“Не треба сваки дан да идемо са сузама у сан…“

Још једна прича о аутизму која вас неће оставити равнодушним је на линку овде.

Аутори поста:

Марија Ђорђевић – одељењски старешина

Виолета Ристић – Немањина мама

Светлана Томић – стручни сарадник педагог

Оставите одговор

Your email address will not be published.