Матурско вече

Матура 2020.

Матура 2019.

Кабинет куварства 1

Практични задаци на завршном испиту 2020.

Кабинет куварства 2

Практични задаци на завршном испиту 2020.

Кабинет услуживања

Кабинет услуживања

Кабинет за агенцијско и хотелијерско пословање

Агенцијско и хотелијерско пословање
АА

Кабинет за финансијско рачуноводствену обуку

Кабинет за банкарство и осигурање

Упис у ЕТШ 2020.

Финансијски администратор

Занима те рад успешних компанија, како покренути сопствени бизнис, свет финансија и економије, државна управа и администрација. Свакој компанији, установи, јавном сектору… потребан је квалитетан финансијски администратор.

Финансијски администратор

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Комерцијалиста

Волиш рад на рачунару, вешт си у преговарању и организацији, лако се прилагођаваш новим ситуацијам. Занима те рад у динамичном окружењу, послови продаје, маркетинга, увоза и извоза. Комерцијалисти претежно раде у домаћој и међународној трговини, маркетингу, шпедицији и на царини.

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Туристичко-хотелијерски техничар

Желиш да упознајеш нове земље, обичаје и културе. Занимају те туристички аранжмани, далеке дестинације, ексклузивна одмаралишта, хотели, бање, сеоски туризам. Туристичко-хотелијерски техничари налазе радно место у туристичким агенцијама, хотелима, као туристички водичи, тур-оператери, организатори скупова и конференција, или отварају сопствене агенције.

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Трговац

Трговина је присутна свуда. У Србији је у фази развоја и неопходан јој је квалитетан кадар. Образовни профил траје три године и пружа могућност брзог запослења.

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Кувар

Кувар је једно од најтраженијих занимања у свету угоститељства. Квалитетан кувар је цењен и добро плаћен, како у Србији, тако и у иностранству. Све више хотела високих категорија ангажује ученике још за време школовања.

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Конобар

Конобар се оспособљава да припрема и послужује различита пића и коктеле, као и да сервира различите врсте менија. У HoReCa сектору (хотели, ресторани и кафићи) конобари су увек потребни. Наши ученици раде и на приморју и прекоокеанским крузерима.

Списак предмета и остале детаље о овом образовном профилу можете да погледате ОВДЕ.

Посластичар

Зато што су посластице незаобилазни део сваке прославе. Зато што је ово занимање идеално за покретање сопственог бизниса. Зато што је вештина справљања торти, колача, сладоледа и осталих посластица уско повезана са кетерингом који је све присутнији на српском тржишту.

Настава на даљину – анализа педагога

Након успешно реализованог он лајн  анкетирања наставника, и урађене анализе података у врло кратком периоду од стране психолога школе, ове недеље смо  на исти начин  (на даљину ),  припремили упитник и анкетирали ученике. И ово је била прилика да  учимо и да се сналазимо у новим условима. Захваљујући стручности, ангажовању и подршци коју нам је пружио директор школе, овај посао никоме од учесника није био напоран. У анкети је од 518, учетвовало 472 ученика.

Резултате упитника можете да погледате на линку доле:

Ученици извештавају да је велика већина наставника (90%) организовала учење на даљину. Забрињава податак да је 10% ученика одговорило да то није случај. Верујемо да је то случај француског језика јер је наставница на боловању, и нисмо у прилици да обезбедимо замену.

Скоро 80% ученика је активно у раду у потпуности. Мали проценат ученика је неактиван, али ипак их има, што је појава која је и иначе присутна у школском учењу и на чијем смањењу треба и даље радити.

Скоро половина ученика 45% без проблема завршава задатке, што је добар податак с обзиром на целокупну ситуацију. Проблеми се јављају због преоптерећености задацима ( 38% ), проблема са техником ( 29% ), док 8% ученика изјављује да није мотивисано за учење и активност, што је податак који објашњава претходно уочену неактивност  код  одређених ученика.

Повратне поруке наставника ( формативно оцењивање ) је према подацима солидно, мада има ситуација када није потпуно и благовремено или изостаје.

Код око половине ученика навике у учењу се нису промениле, док  30% ученика сада више учи, а 13% мање. Потребно је додатно истраживање  ради утврђивања да ли ови ученици сада више или мање уче зато што им овај вид учења и наставе више одговара  или  неодговара или се ради о нечем другом ( боравак у изолацији, немогућност дружења, излазака…провода… )

36% ученика примећује  напредак у учењу и виши ниво знања, око половина ученика не уочава разлику у односу на класично учење. Ипак, појављује се мали проценат ученика  (10% )којима учење на даљину представља проблем.

Око половина ученика сматра да је класично учење у учионици због вршњачког дружења  итд. боља варијанта, око  25%  сматра да је комбинација класичног и учења на даљину добра.

Више од половине ученика се у учењу ослања на своје снаге и ради тимски када је то потребно, остали траже помоћ од другова и нешто мање од укућана.

Питање које се односи на сазнања да ли неко плаћа да би добио урађене задатке смо ставили у упитник, јер се у неформалним контактима некако издвојило као појава. Нажалост, били смо у праву, одређен ( на срећу веома мали ) број ученика је спреман на ову превару.

Око половина ученика се за савет и подршку обраћа одељењском старешини, што је и очекиван резултат. Са пажњом треба анализирати податак да се око 25%  ученика двоуми да ли би тражио помоћ и савет.

По мишљењу ученика наставници се савим добро сналазе у учењу на даљину (близу 50% у потпуности). Ипак, по мишљењу ученика,  има наставника (око 5% ) који се нису снашли.

По сопственом мишљењу и ученици се сасвим добро сналазе у учењу на даљину.

ЗАКЉУЧАК: Добијени резултати говоре да је модел учења на даљину успостављен, да тече, упркос  проблемима,  који се у ходу решавају. Као и код наставника, и у популацији ученика велика већина ради, док је мали проценат неактиван.

Потребно је да наставници благовремено и чешће шаљу повратне информације ученицима о њиховом учењу са препорукама за даље напредовање. 

Након завршетка  пандемије и повратка у школу, потребно је размотрити могућност повремене примене наставе на даљину  (у индивидуализацији наставе, у ситуацији дужег одсуства ученика због лечења, у реализацији пројектне наставе итд. ) и уврстити овај вид наставе и учења у Школски програм и Годишњи план рада школе. Искуства која смо до сада стекли и која ће се у будућности надограђивати,  су наш ресурс који треба и искористити.

Светлана томић – стручни сарадник – педагог

Настава на даљину – анализа психолога

Због опасности од инфицирања вирусом КОВИД 19,  сасвим неочекивано и непредвидиво сви учесници у наставном процесу (директор, наставници, ученици, родитељи) су стављени у једну нову, фрустрирајућу и стресну ситуацију. Школа је затворена, а учење се одвија на један нов, до сада нама непознат начин тј. на даљину. Овај облик учења захтева од нас да дамо свој максимум на свим пољима, нивоима и улогама које имамо.

 Шта нам је овакав начин рада донео, а шта одузео, покушали смо да сазнамо од наших наставника, путем  за ту прилику конструисаног online  упитника. Циљ нам је да добијене резултате искористимо као путоказ да наставу оваквим путем учинимо квалитетнијом. Учешће у одговарању је узело 49 наставника. Резултате упитника можете да погледате на линку доле:

Половини испитаних наставника овакав начин рада омогућава коришћење свих знања, способности и вештина које имају, а такође им служи за њихов професионални развој, док је за 24,5% овакав начин ограничавајући. Интеракција  је највише успостављена са колегама из школе, мање из других школа, а само 12,2% ради потпуно само. За, у почетку једино препоручено од стране Министарства формативно оцењивање највише се користи електронска пошта и Power Point презентација, а нешто мање  су заступљени Skajp и Viber интервјуи, виртуелни групни рад, есеји… Мањи број (2%) наставника је кренуло са сумативним оцењивањем ученика.

Са ученицима је контакт  успостављен у највећој мери, али у 10,6% случаја контакт није успостављен са 10 и више %  ученика. Најтеже је било у првој недељи рада  за око 60% ученика, касније су се привикли, док је за један број ученика све ово још увек много тешко.

Комуникација са родитељима скоро увек иде преко одељењских старешина. Наставници су проценили да су родитељи задовољни тиме што им деца док су у кући имају овакав вид ангажовања, а мањи број је незадовољних који мисле да су  ученици преоптерећени. Идентификован на почетку  као проблем  задавање великог броја домаћих задатака полако се решава договором са осталим колегама или давањем мањег броја задатака.

Из свега овога могли би да извучемо следећи ЗАКЉУЧАК: У почетку хаотично, затрпано захтевима, учењем нових платформи и алата, брзинским остваривањем комуникације преко различитих друштвених група (Viber,Whats App…) за ученике, родитеље, одељења… после две недеље можемо бити задовољни начином  на који се учење на даљину у оваквом незахвалном и никада тежем тренутку одвија. Има ту још лутања, непроспаваних ноћи, грешака… али , ту смо да научимо ми, да научимо своје ученике, а пре свега сачувамо њихово и своје физичко и психичко здравље.

Школски психолог, Сузана Аранђеловић