Пре четири године ушла сам у ову школу са доста несигурности и без јасне представе о томе шта ме чека. Нисам имала претходно знање из економије, па су ми многи предмети звучали застрашујуће. Међутим, нисам дозволила да ме то обесхрабри – одлучила сам да дам шансу себи, а и школи.
Врло брзо сам схватила да економски предмети нису баук ако се учи са разумевањем, а не напамет. Уз подршку професора, који су увек били отворени за помоћ, почела сам да развијам интересовање за области о којима раније нисам знала готово ништа. Током година, израсла сам из несигурне ученице у особу која са сигурношћу зна шта жели да ради у животу.
Један од мојих успеха било је републичко такмичење из математике, где сам освојила треће место.
Али оно на шта сам можда и поноснија јесу сви пројекти, тимски радови и ваннаставне активности у којима сам учествовала. Ту сам научила како изгледа прави рад, како се гради тим, како се решавају проблеми, али и колико вреди креативност и иницијатива. Схватила сам да ме не дефинишу само добре оцене, већ и то што сам увек била спремна да се укључим, да допринесем и да учим из сваке ситуације. Ти тренуци, када смо заједнички радили на некој идеји, представљали су право богатство мог школовања. Нису све награде биле пехари и дипломе – често је већа награда била осећај поноса и успеха кад нешто урадимо заједно.
Данас, када завршавам школовање као ђак генерације, осећам велики понос, али и благ осећај туге. Та титула ми значи јер је потврда да се сваки сат учења исплатио, али она није оно по чему ћу памтити ове четири године. Најлепше успомене су оне које не пишу у сведочанству – то су разговори после часова, подршка од другара када је било тешко, екскурзије, заједнички планови и снови.
Посебнo место у мом срцу заузима моја разредна. Жена која није била само наставник, већ и ослонац, узор и подршка у правим тренуцима. Кроз све четири године показивала нам је шта значи имати став, неговати праве вредности и остати доследан себи. Њен ауторитет никада није био заснован на строгости, већ на поштовању које је заслужила својим понашањем, знањем и људскошћу. Захвална сам што сам имала баш њу за разредну – јер није учила само грађиво, већ и живот.
Зато могу са сигурношћу да кажем – средњу школу ћу заувек носити у срцу. Одлазим богатија за знање, али још више за људе које сам упознала и успомене које ћу чувати цео живот. Мој следећи корак је Економски факултет у Нишу. Желим да се једног дана остварим у својој струци, али и да се бавим и другим стварима које ме испуњавају – креативним идејама, можда чак и сопственим пројектима. Желим да будем свестрана, храбра и отворена за све оно што живот носи.
