Наш велики, добродушни мргуд- Душко Радовић изговрио је давних дана много мудрости које се често цитирају, једна од њих је: „Дајте ми једно добро дете па ћете видети како сам ја добар родитељ!“. Ова мудра изрека може да се примени и на образвање.Али, ово је само делимично тачно; У формирање квалитетних младих људи уложено је много наставничког знања, стрпљења, па, што да се не призна, и љубав и поштовање…
На нашу личну и професиналну срећу и на наше задовољство, такве деце нам у школи никад није мањкало, таквих ђака је увек било, а надамо се да ће их бити и у будуће. Васпитане, паметне, вредне, одговорне и жељне знања и позитиних амбиција. А када изађу из наше школе и оду у свет одраслих и успешних људи, постану понос ове школе и свих који су учествовли у њиховом сазревању. И образовању и креирању успешних каријера.
Много је добрих, па и најбољих младих људи седело у нашим клупама. А у галерији тих, данас најуспешнијих мадих људи на Економском факултету у Крагујевцу, тројица су 14. фебруара ове године боравила у нашој школи, са циљем да нашим матурантима промовишу свој факултет, који је препознао њихове квалитете и приграбио их је да своје знање преносе будућим генерацијама.
Први од њих, а вероватно и један од најбољих икада ученика ове школе је Стефан Вржина. Рођен 1993. године, разредни старешина Марија Ђорђевић, био је пета генерација новог смера – финансијски администратор. Тих, смирен и ненаметљив и брилијантан из свих предмета, у четвртој години у пратњи предметних наставника Драгице Вељовић и Драгане Милојевић освојио је друго место на републичком такмичењу и из рачуноводства и из математике… и постао, наравно ђак генерације. Данас је доктор економских наука и на Економском факултету у Крагујевцу учествује у преношењу знања из рачуноводства.
Други, такође сјајан и успешан момак је Милош Димитријевић, рођен 1989. године, разредни старешина Драгана Милојевић, прва генерација смера – финансијски администратор, такође упамћен као изузетно миран и озбиљан, вредан и паметан. Милош је такође докторирао на Економском факултету у Крагујевцу и остао да учествује у подучавању студената.
Трећи и најмлађи од њих Игор Милојевић, рођен 1996. године, разредни старешина Горан Јовановић, и син наше колегинице Драгане Милојевић, сјајан ученик и студент запослен на истом факултету, сада је на другој години докторских студија и пре пар месеци проглашен је за најбољег докторанта ове генерације.
На понос ове школе такви ђаци нису заборавили ову школу и своје наставнике – дошли су да промовишу свој факултет нашим матурантима и покажу како се знање и марљивост ипак „исплате“, и како и други знају да вреднују њихове квалитете.
Има ли веће среће и задовољства и испуњености нашег светог, професионалног ангажовања, но кад ученици превазиђу своје наставнике… Није ли то мисија сваког образовног процеса… није ли то сан сваког наставника, па и родитеља? Посматрајући ова три млада и успешна момка (и много, много других који су изашли из ове школе) ми смо ту мисију испунили. О овим, нашим бившим ђацима, пишем ја – бивша професорка Економско-трговинске школе у Параћину са пуно поноса и поштовања, јер сам имала то задовољство да свој тројици предајем економске предмете у све четири године њиховог средњошколског образовања. И да пожелим колективу школе да има још много таквих вредних и паметних и успешних ђака, упркос свим тешкоћама са којима се свакоднево сусрећу.
Симка Ђурић Јеличић, професорка у пензији
