Поред књижевних радионица, занимљивих прича и подстицања од стране наставника књижевности, необичан и делотворан начин којим ће ученици млађих разреда бити мотвисани да читају, јесу и разговори о лектири, које ће водити ученици старијих разреда.
У оквиру једног таквог догађаја, Немања Радовановић и Вељко Јованић, ученици одељења 3-5, одржали су инспиративно предавање у одељењу 2-5. Тема предавања подстакнута је делом „Мост на Жепи“ Иве Андрића, али се оно није задржало само на овом мосту и овој приповеци. Наиме, Андрићеву љубав према мостовима, историјски значајним, старим мостовима, који са собом носе занимљиву причу, инспирисала је поменуте ученике да истраже који још мостови, поред оних на Жепи и Дрини, о којима је писао наш нобеловац, јесу чувари легенди, културног и историјског наслеђа и непроцењиве лепоте. Велики број оваквих грађевина у нашој близини изненадио је ученике и заинтригирао их да их једног дана обиђу, сазнају о њима нешто више, али и да истраже стара народна веровања која се везују и за друге, који овом приликом нису поменути.
Након разговора о мостовима на Жепи и Дрини, Немања и Вељко су излагање обогатили и причом о другим мостовима, међу којима су: Арсланагића мост у Требињу, Стари мост у Мостару, Бели мост у Врању, али и ђавољи мостови, од којих се један налази у Бугарској, а други у Немачкој.
Вођени занимљивим предавањем праћеним сликовитим презентацијама, ученици одељења 2-5 могли су да чују како је Арсланагића мост добио име, како је некада изгледао мост у Мостару, због чега се имена неких прелепих мостова повезују са мрачним силама, али и како да сретну своју праву љубав захваљујући Белом мосту, симболу града Врања.
Ово необично и изузетно предавање показало је да ученици једни другима могу приближити школско градиво и да је такав начин рада изузетно делотворан. Поред тога, од Немање и Вељка су научили да се изучавање школске лектире не треба завршити са школским звоном, већ се може проширити изучавањем и истраживањем и ван школских клупа.
Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао, написао је Иво Андрић у чувеном есеју Мостови. Сходно томе закључујемо да је ово предавање повезало ученике различитих разреда кроз школску лектиру, али и све нас са светским културним наслеђем, које треба чувати, неговати и обогатити новим естетским подвизима.
Проф. Снежана Даниловић Милутиновић
