Закон о основама образовања и васпитања је предвидео три пута недељно часове Физичког и Здравственог васпитања у основној и два пута недељно у Средњој школи, плус Изабрани Спорт или Здравље и Спорт као изборне предмете. Уколико ученик приватно не тренира ни један спорт, поставља се питање да ли је то довољно у очувању здравља и унапређењу истог?
Особе које су у школи задужене да воде рачуна о тим питањима, јесу наставници (професори физичког васпитања). Они се често називају доктори пре доктора, тј. она прва провера и дијагноза комплетног здравственог стања детета (ученика). Бар би тако требало да буде. Осим увођења деце у систематски рад, кориговања држања тела, константним проверама и саветима за напредовање истих, задатак и мисија наставника физичког би требало да буде и да личним примером усмеравају своје васпитанике. Било да је у питању понашање, стил живота или само вежбање.
Обзиром да се приватно бавим вежбањем кроз различите облике тренинга, решио сам да неким својим акцијама дам нашим ученицима идеју и пример кроз лично ангажовање.
Након истрчаних полумаратона у нашој земљи (Крушевац, Нови Сад, Београд…), прешао сам на Међународна тркачка такмичења. За сад, у региону… Прва таква манифестација је била крајем новембра у Хрватској „Мали Маратон Нин-Задар“ а након тога у фебруару „Полумаратон у Капошвару (тзв. „FUTOFARSANG“). То су дистанце од неких 21км и где би требало претрчати то растојање за што краће време. Сматрам да је то добра идеја и пример ученицима како би требали и након завршене школе да наставе да вежбају а управо ову дисциплину нпр. баш из разлога што трају дужи временски интервал а за то је потребно константно и систематично вежбање. На тај начин млад човек добија прилику да свој организам почасти сталним прочишћавањем ( боља циркулација, дотур кисеоника…), одржавањем идеалне тежине као и квалитетно проведеним временом (избегавање загушљивих просторија, недоумице и изазове доколице, сублимација алкохолизма, пушења и осталих порока).
Након ових међународних трка, добио сам и парче медијске пажње (објаве на порталима, интернет, гостовање на тв-у итд.), где сам осим промоције здравог живота промовисао и идеју једнакости и равноправности међу људима. То је такође део те исте приче, јер уколико пажљиво припремамо и реализујемо своје вежбање, систематично и поступно негујемо своје здравље, ми ћемо такође постићи и интелектуални ниво и капацитет који ће нам кроз пристојно и културно понашање према свом окружењу омогућити и убирање свих бенефита нашег труда и односа према животу. Тада комплетирамо ону причу која се изворно зове „Психофизичко здравље“ а уоквирена је кроз предмет „Физичко и здравствено васпитање“
Надам се да ученици примећују наше понашање док одлазимо на часове, преносимо им знање и усмеравамо их у даљи живот и верујем да тај посао добро радимо јер на улици срећем успешне и лепе људе, наше бивше ученике.
Проф. Петровић Саша
