ЕТШ вам кроз интервју представља Јасну Милојковић, одељењског старешину IV/4, нејбоље одељењске заједнице у школској 2019/20. години. Ову титулу одељење поносно носи већ три године за редом.
- Да ли је посао наставника онакав каквим сте га замишљали док сте студирали?
Одрасла сам у породици просветних радника, тако да сам била упућена у то шта овај посао доноси (имала сам представу о захтевима овог посла).
- Које особине, по Вашем мишљењу, треба да поседује један наставник?
Наставник мора бити принципијaлан, доследан, али и толерантан. Ако желимо децу да научимо нечему, морамо то да покажемо својим примером. Пре свега, да би неко могао да буде наставник, мора да воли децу.
- Шта Вас посебно инспирише у раду са ученицима?
Инспирацију налазим у њиховој младости. Као наставник, окружена сам младим људима који су весели, духовити, искрени, пуни живота. Кад уђем у учионицу, без обзира какве сам проблеме понела са собом, заборављам на све. А ту је и моја прва љубав – математика.
- Постоји ли разлика у генерацијама које су пролазиле кроз ову школу и у чему се она огледа?
Разлике, наравно, постоје. Нове генерације су слободније, непосредније. Само, чини ми се да сада млади имају мање мотива за учење и жељу за знањем. Колико смо добили развојем нових технологија, толико смо и изгубили. Комуникација младих се своди на ћаскање преко друштвених мрежа, па чак и када су у друштву.
- Посао наставника захтева да ученике истовремено образујете и васпитавате. Који од ових аспеката је за Вас кључан и зашто?
Мислим да су образовање и васпитање у тесној вези. Кроз процес преношења знања на ученике, наставници их уче о животу.
- Одељењски старешина сте одељења 4-4, које је већ три године заредом најбоља одељењска заједница школе. Можете ли нам одати тајну успешности вођења одељењском заједницом?
Нема тајни! Добила сам добру децу, имала сам среће. Оно што ја упорно покушавам да их научим је да су заједница, да морају да поштују једни друге, да морају да се узајамно помажу и да буду толерантни. То није увек једноставно. Различитог су карактера, темперамента, из различитих средина. Све то треба избалансирати.
Оно што ми се код њих допада је да су амбициозни, да се боре за знање и тога се не стиде.
- Цитираћемо речи Ваших ученика: Хвала дивном пријатељу, нашој разредни, Јасни Милојковић, која је увек ту за нас, да нас саслуша, разуме, упути нам савет како би нас одржала на правом путу и направила људе од нас. Шта бисте, овом приликом, Ви њима поручили?
Борите се за своје снове, али пре свега будите ЉУДИ.
