Настава на даљину – анализа психолога

Због опасности од инфицирања вирусом КОВИД 19,  сасвим неочекивано и непредвидиво сви учесници у наставном процесу (директор, наставници, ученици, родитељи) су стављени у једну нову, фрустрирајућу и стресну ситуацију. Школа је затворена, а учење се одвија на један нов, до сада нама непознат начин тј. на даљину. Овај облик учења захтева од нас да дамо свој максимум на свим пољима, нивоима и улогама које имамо.

 Шта нам је овакав начин рада донео, а шта одузео, покушали смо да сазнамо од наших наставника, путем  за ту прилику конструисаног online  упитника. Циљ нам је да добијене резултате искористимо као путоказ да наставу оваквим путем учинимо квалитетнијом. Учешће у одговарању је узело 49 наставника. Резултате упитника можете да погледате на линку доле:

Половини испитаних наставника овакав начин рада омогућава коришћење свих знања, способности и вештина које имају, а такође им служи за њихов професионални развој, док је за 24,5% овакав начин ограничавајући. Интеракција  је највише успостављена са колегама из школе, мање из других школа, а само 12,2% ради потпуно само. За, у почетку једино препоручено од стране Министарства формативно оцењивање највише се користи електронска пошта и Power Point презентација, а нешто мање  су заступљени Skajp и Viber интервјуи, виртуелни групни рад, есеји… Мањи број (2%) наставника је кренуло са сумативним оцењивањем ученика.

Са ученицима је контакт  успостављен у највећој мери, али у 10,6% случаја контакт није успостављен са 10 и више %  ученика. Најтеже је било у првој недељи рада  за око 60% ученика, касније су се привикли, док је за један број ученика све ово још увек много тешко.

Комуникација са родитељима скоро увек иде преко одељењских старешина. Наставници су проценили да су родитељи задовољни тиме што им деца док су у кући имају овакав вид ангажовања, а мањи број је незадовољних који мисле да су  ученици преоптерећени. Идентификован на почетку  као проблем  задавање великог броја домаћих задатака полако се решава договором са осталим колегама или давањем мањег броја задатака.

Из свега овога могли би да извучемо следећи ЗАКЉУЧАК: У почетку хаотично, затрпано захтевима, учењем нових платформи и алата, брзинским остваривањем комуникације преко различитих друштвених група (Viber,Whats App…) за ученике, родитеље, одељења… после две недеље можемо бити задовољни начином  на који се учење на даљину у оваквом незахвалном и никада тежем тренутку одвија. Има ту још лутања, непроспаваних ноћи, грешака… али , ту смо да научимо ми, да научимо своје ученике, а пре свега сачувамо њихово и своје физичко и психичко здравље.

Школски психолог, Сузана Аранђеловић