Настава на даљину – анализа педагога

Након успешно реализованог он лајн  анкетирања наставника, и урађене анализе података у врло кратком периоду од стране психолога школе, ове недеље смо  на исти начин  (на даљину ),  припремили упитник и анкетирали ученике. И ово је била прилика да  учимо и да се сналазимо у новим условима. Захваљујући стручности, ангажовању и подршци коју нам је пружио директор школе, овај посао никоме од учесника није био напоран. У анкети је од 518, учетвовало 472 ученика.

Резултате упитника можете да погледате на линку доле:

Ученици извештавају да је велика већина наставника (90%) организовала учење на даљину. Забрињава податак да је 10% ученика одговорило да то није случај. Верујемо да је то случај француског језика јер је наставница на боловању, и нисмо у прилици да обезбедимо замену.

Скоро 80% ученика је активно у раду у потпуности. Мали проценат ученика је неактиван, али ипак их има, што је појава која је и иначе присутна у школском учењу и на чијем смањењу треба и даље радити.

Скоро половина ученика 45% без проблема завршава задатке, што је добар податак с обзиром на целокупну ситуацију. Проблеми се јављају због преоптерећености задацима ( 38% ), проблема са техником ( 29% ), док 8% ученика изјављује да није мотивисано за учење и активност, што је податак који објашњава претходно уочену неактивност  код  одређених ученика.

Повратне поруке наставника ( формативно оцењивање ) је према подацима солидно, мада има ситуација када није потпуно и благовремено или изостаје.

Код око половине ученика навике у учењу се нису промениле, док  30% ученика сада више учи, а 13% мање. Потребно је додатно истраживање  ради утврђивања да ли ови ученици сада више или мање уче зато што им овај вид учења и наставе више одговара  или  неодговара или се ради о нечем другом ( боравак у изолацији, немогућност дружења, излазака…провода… )

36% ученика примећује  напредак у учењу и виши ниво знања, око половина ученика не уочава разлику у односу на класично учење. Ипак, појављује се мали проценат ученика  (10% )којима учење на даљину представља проблем.

Око половина ученика сматра да је класично учење у учионици због вршњачког дружења  итд. боља варијанта, око  25%  сматра да је комбинација класичног и учења на даљину добра.

Више од половине ученика се у учењу ослања на своје снаге и ради тимски када је то потребно, остали траже помоћ од другова и нешто мање од укућана.

Питање које се односи на сазнања да ли неко плаћа да би добио урађене задатке смо ставили у упитник, јер се у неформалним контактима некако издвојило као појава. Нажалост, били смо у праву, одређен ( на срећу веома мали ) број ученика је спреман на ову превару.

Око половина ученика се за савет и подршку обраћа одељењском старешини, што је и очекиван резултат. Са пажњом треба анализирати податак да се око 25%  ученика двоуми да ли би тражио помоћ и савет.

По мишљењу ученика наставници се савим добро сналазе у учењу на даљину (близу 50% у потпуности). Ипак, по мишљењу ученика,  има наставника (око 5% ) који се нису снашли.

По сопственом мишљењу и ученици се сасвим добро сналазе у учењу на даљину.

ЗАКЉУЧАК: Добијени резултати говоре да је модел учења на даљину успостављен, да тече, упркос  проблемима,  који се у ходу решавају. Као и код наставника, и у популацији ученика велика већина ради, док је мали проценат неактиван.

Потребно је да наставници благовремено и чешће шаљу повратне информације ученицима о њиховом учењу са препорукама за даље напредовање. 

Након завршетка  пандемије и повратка у школу, потребно је размотрити могућност повремене примене наставе на даљину  (у индивидуализацији наставе, у ситуацији дужег одсуства ученика због лечења, у реализацији пројектне наставе итд. ) и уврстити овај вид наставе и учења у Школски програм и Годишњи план рада школе. Искуства која смо до сада стекли и која ће се у будућности надограђивати,  су наш ресурс који треба и искористити.

Светлана томић – стручни сарадник – педагог

Leave a Reply

Your email address will not be published.