Након успешно реализованог он лајн анкетирања наставника, и урађене анализе података у врло кратком периоду од стране психолога школе, ове недеље смо на исти начин (на даљину ), припремили упитник и анкетирали ученике. И ово је била прилика да учимо и да се сналазимо у новим условима. Захваљујући стручности, ангажовању и подршци коју нам је пружио директор школе, овај посао никоме од учесника није био напоран. У анкети је од 518, учетвовало 472 ученика.
Резултате упитника можете да погледате на линку доле:
Ученици извештавају да је велика већина наставника (90%) организовала учење на даљину. Забрињава податак да је 10% ученика одговорило да то није случај. Верујемо да је то случај француског језика јер је наставница на боловању, и нисмо у прилици да обезбедимо замену.
Скоро 80% ученика је активно у раду у потпуности. Мали проценат ученика је неактиван, али ипак их има, што је појава која је и иначе присутна у школском учењу и на чијем смањењу треба и даље радити.
Скоро половина ученика 45% без проблема завршава задатке, што је добар податак с обзиром на целокупну ситуацију. Проблеми се јављају због преоптерећености задацима ( 38% ), проблема са техником ( 29% ), док 8% ученика изјављује да није мотивисано за учење и активност, што је податак који објашњава претходно уочену неактивност код одређених ученика.
Повратне поруке наставника ( формативно оцењивање ) је према подацима солидно, мада има ситуација када није потпуно и благовремено или изостаје.
Код око половине ученика навике у учењу се нису промениле, док 30% ученика сада више учи, а 13% мање. Потребно је додатно истраживање ради утврђивања да ли ови ученици сада више или мање уче зато што им овај вид учења и наставе више одговара или неодговара или се ради о нечем другом ( боравак у изолацији, немогућност дружења, излазака…провода… )
36% ученика примећује напредак у учењу и виши ниво знања, око половина ученика не уочава разлику у односу на класично учење. Ипак, појављује се мали проценат ученика (10% )којима учење на даљину представља проблем.
Око половина ученика сматра да је класично учење у учионици због вршњачког дружења итд. боља варијанта, око 25% сматра да је комбинација класичног и учења на даљину добра.
Више од половине ученика се у учењу ослања на своје снаге и ради тимски када је то потребно, остали траже помоћ од другова и нешто мање од укућана.
Питање које се односи на сазнања да ли неко плаћа да би добио урађене задатке смо ставили у упитник, јер се у неформалним контактима некако издвојило као појава. Нажалост, били смо у праву, одређен ( на срећу веома мали ) број ученика је спреман на ову превару.
Око половина ученика се за савет и подршку обраћа одељењском старешини, што је и очекиван резултат. Са пажњом треба анализирати податак да се око 25% ученика двоуми да ли би тражио помоћ и савет.
По мишљењу ученика наставници се савим добро сналазе у учењу на даљину (близу 50% у потпуности). Ипак, по мишљењу ученика, има наставника (око 5% ) који се нису снашли.
По сопственом мишљењу и ученици се сасвим добро сналазе у учењу на даљину.
ЗАКЉУЧАК: Добијени резултати говоре да је модел учења на даљину успостављен, да тече, упркос проблемима, који се у ходу решавају. Као и код наставника, и у популацији ученика велика већина ради, док је мали проценат неактиван.
Потребно је да наставници благовремено и чешће шаљу повратне информације ученицима о њиховом учењу са препорукама за даље напредовање.
Након завршетка пандемије и повратка у школу, потребно је размотрити могућност повремене примене наставе на даљину (у индивидуализацији наставе, у ситуацији дужег одсуства ученика због лечења, у реализацији пројектне наставе итд. ) и уврстити овај вид наставе и учења у Школски програм и Годишњи план рада школе. Искуства која смо до сада стекли и која ће се у будућности надограђивати, су наш ресурс који треба и искористити.
Светлана томић – стручни сарадник – педагог
